Остеохондроз касаллигини даволаш
Остеоходроз касаллиги ҳақида маълумот берсангиз
Остеохондроз касаллиги — сабаблари, турлари ва даволаш усули
Ушбу патологик ҳолатларни келтириб чиқарувчи омилларнинг турли-туманлиги, клиник кўринишларининг хилма-хиллиги, тез-тез қайталанувчанлиги, асоратларининг оғирлиги ва сурункали кечиши сабабли беморларда соғлом турмуш фаолиятини чекланиши ва аксарият, фаол меҳнат фаолиятини юритувчи ёшларда ногиронликка олиб келиши, бу борадаги кўплаб даволаш-реабилитация ҳамда ногиронлик масалаларини ўрганиш нақадар долзарб эканлигини тасдиқлайди. Умуртқа касалликлари маълум бир макон ва худудий чегара танламаслиги сабабли, Ўзбекистон шароитида ҳам кўпинча оғир ногиронликни келтириб чиқарувчи патологиялардан бири ҳисобланади.
Дунё олимларининг кузатишича, сайёрамиз аҳолисининг 85 фоиздан кўпроғи умуртқа поғонаси остеохондрозидан азоб чекади. Айни вақтда бу хасталик аксарият ҳолларда кишиларни бора-бора меҳнатга лаёқатсиз қилиб қўймоқда. Масалан, Япония, Швесия, Англия, Чехия ва Словакияда давлатларида умуртқа остеохондрози касалликлари асоратлари туфайли ногиронлик кўпайган. Беморларнинг асосий қисми текширилганда уларнинг хасталиги умуртқа поғоналари орасидаги гардиш (диск) билан боғлиқ экани маълум бўлди. Шуни ҳисобга олиб кейинги йилларда беморларни самарали даволаш усуллари ишлаб чиқилди ва тиббиётда «вертебрология» йўналиши шаклланди. Эндиликда кўпгина мамлакатларда, хусусан бизда ҳам остеохондрозни даволаш бўйича юқори самара берадиган вертебрология илмий-амалий марказлари иш юритади.
Остеохондроз юзага келиши сабаблари
Маълумки, остеохондроз асосан оғриқ белгиси билан кечади. Оғриқлар келиб чиқишининг бош сабаби умуртқа поғоналари орасидаги гардишнинг лат ейиши, жароҳатланишидир. Яъни, ўта оғир юк кўтариш ёки бел соҳасининг яллиғланиши натижасида умуртқа поғонаси фаолияти издан чиқади.
Шунингдек, умуртқа поғонаси канали ичидан орқа мия ўтадиган тирқишнинг торайиб қолиши (стеноз), спонделоартроз ривожланишдаги нотабиий ҳолат – спондилолистез, умуртқа поғонасидаги яллиғланиш таъсирида ҳосил бўлган шишлар бел соҳасида кучли оғриқни келтириб чиқаради.
Тиббиёт амалиётида умуртқа поғонасининг кўкрак қисми, бел ва думғаза атрофи ҳамда бўйин соҳаси остеохондрозлари фарқланади. Умуртқа поғонасининг кўкрак қисми остеохондрози жуда суст оғриқлар билан кечиб, беморни унчалик безовта қилмайди. Лекин ўз вақтида олди олинмаса, бошқа касалликларга сабаб бўлиши мумкин. Масалан, бемор ойлаб-йиллаб ўт-тош хасталикларини даволанади, лекин текшириб кўрилса, бу касалликка « туртки» берган кўкрак остеохондрози бўлиб чиқади.
Кўкрак остидаги сиқилишлар
Хўш, кўкрак остеохондрозини беморнинг ўзи қандай аниқлаши мумкин? Агар чуқур нафас олганда кўкрак соҳасидаги оғриқ сезилса, ўнг қўлни кўтарганда қўлтиқ ёки қовурғаларда ноқулайликлар вужудга келса ёки беморга кўкрак остда «босилиш, қисилиш» ҳислари юз бераётгандай туюлса, дарҳол шифокорга кўриниб, даволаниш шарт.
Умуртқа поғонасининг бел ва думғаза остеохондрози кўпинча меёридан ортиқ юк кўтариш, қалтис ҳаракат қилиш натижасида белнинг шикастланиши туфайли юзага келади. Бунда бел соҳасидаги умуртқалараро тешикдан чиқувчи нервлар қисилади, қаттиқ оғриқ пайдо бўлади, хуруж пайтида оғриқ бутун танага ёйилиб ҳатто беморнинг товони ҳам оғрий бошлайди. Оғриқнинг тез-тез кучайиб туришидан чўчиб, бемор букчайиб (ўзини эҳтиётлаб) юради. Агар бемор доим букчайиб юраверса, бу ҳолат жигар, ўт, ўпка, юрак ва бошқа ички аъзолар фаолиятига салбий таъсир кўрсатади. Бундан ташқари, бора-бора умуртқа поғонаси қийшайиши ҳам мумкин. Бу ҳолатда оғриқ кечаю кундуз тинмасдан беморни қийнаб қўяди.
Остехондроз касаллигини даволаш
Остехондроз касаллигини даволаш икки усулда (дори-дармон ёки жарроҳлик йўли билан) олиб борилади. Дори-дармон (консерватив) ноинвазив усулида даволанганда беморнинг умуртқа поғонаси чўзилади. Яъни, у текширилиб сўнг режали равишда махсус столга ётқизилиб, оёқларига 10 15 килограммлик тошни 20 дақиқадан то бир соатга қадар осиб қўйилади. Шунингдек, даволаш жисмоний бадантарбия машқлари ва уқалаш муолажаси билан ҳам бажарилади. Оғриққа қарши ва патогенетик дори препаратлар тавсия этилади. Бел соҳасига парафин, электрофарез, диадинамик ток қўйилади, родонли ванна қабул қилиш ҳам фойдали.
Умуртқа поғонасининг бўйин қисми остеохондрозида ушбу соҳага тегишли нерв илдизчаларида оғриқ, плексит (нерв чигалларининг ўткир яллиғланиши), брахиалгия (елкада пайдо бўладиган оғриқ), бўйин радикулити кузатилади.
Бугунги кунда тиббиёт амалиётида бўйин остеохондрози кўп учраётганлиги туфайли ушбу мавзуга алоҳида тўхталайлик. Бу касалликнинг дастлабки белгиларини илғаш қийин эмас, яъни умуртқанинг бўйин қисмидан чиқадиган орқа мия илдизчалари қисилиши натижасида елка ва бўйин атрофи оғрийди, ҳаракатланганда оғриқ кучаяди, шунингдек, қўлда чумоли ўрмалагандек бўлади, бўйинни уёқ ва бу ёққа буриш чоғида қисирлаш эшитилади. Қўл панжаларида совуқлик ва увишиш сезилади, кўкрак, айниқса юрак соҳасида оғриқ бўлиши мумкин.
Бўйин остеохондрози синдромлари
Умуртқа поғонасининг бўйин қисмида жуда кўп нервлар ва қон томирлари мавжудлиги сабабли бўйин остеохондрози кечишига қараб турли кўринишларда ташхисланади.
Оғриқли синдром умуртқалардаги нерв толаларининг қисилиши (компрессия) туфайли содир бўлиб, бунда оғриқ бўйин, елка ва қўлга тарқалади. Баъзан оғриқ енгил даражада, худди «ток урган»дек бўлиши мумкин. Бемор йўталганда, қўлини қимирлатганда, бўйнини ён тарафга бурганда зўраяди.
Спинал синдром эса умуртқадаги диск чурраси билан боғлиқ ҳолда кечади. Чунки диск чурраси бўйин соҳасидаги орқа мияни қисиб қўяди. Оқибатда мутахассис шифокорлар «дискоген миелопатия» деб атайдиган оғир ҳолат юзага келади. Беморда сезгининг бузилиши, қўл-оёқлар фалажланиши, қувватсизлик рўй беради. Бу дарда аёллардан кўра эркакларда кўпроқ, айниқса 50 ёшдан ошган кишиларда кузатилади.
Вегетатив синдром кузатилганда беморларнинг бўйин ва елка қисмидаги доимий оғриқ, қўлларнинг совиб кўкимтир тусга кириши, мушукларнинг атрофия (озиш)га учраши безовта қилади. Бу синдром кечишида беморнинг боши оғрийди, тез асабийлашадиган бўлиб қолади, хотираси сусаяди.
Кардиал синдром бўйин остеохондрозида муҳим аҳамиятга эга. Кўп ҳолларда ушбу касаллик даврида юрак соҳасида оғриқ кучаяди, айрим шифокорлар эса буни стенокардия (кўкрак қисиши) ёки миокард инфарктининг бошланғич даври деб нотўғри ташхислайдилар. Аслида бу синдромни «бўйин стенокардияси» дейиш мумкин, чунки бунда бемор бошини бурганида, қўлини юқорига кўтарганда ёки акса урганида юрак соҳасидаги оғриқ кучаяди, хуруж эса 1,5 2 соатча давом этади.
Бўйин остеохондрози асосан новокаинли блокада қўлланилади. Блокада туфайли вақтинча оғриқ камаяди, мушаклар юмшайди, қисилиб турган нервлар ва қон томирлар фаолияти меёрга қайтади. Шунинг учун ҳам блокада қилиш муолажаси (буни фақат мутахассис шифокор бажаради) ҳам симптоматик даволаш чораси ҳисобланади.
Уқалаш (массаж) ва даволаш (бадантарбия) машқлари эса бўйин-елка соҳасида қон айланишини яхшилайди, мушаклар тонусини меёрга келтиради. Бунда бўйин остеохондрози анча енгил кечади ва беморни ортиқча безовта қилмайди.
Физиотерапевтик усуллар (яъни электрофарез, ултратовуш, Бернер токлари, индуктотермия, парафинли апликация) бемор учун жуда фойдали, бундай даво муолажалари амбулатория-поликлиникалар шароитида ҳам амалга оширилади, бу эса беморга анча қулайлик яратади. Агарда юқоридаги даво усуллари беморга наф бермаса, масалан, бемор бош миясида қон айланиши бузилиши, орқа мия қисилиши, қўл-оёқлар фалажланиши ҳолатларида жарроҳлик амалиёти қўлланади.
Елвизак ва захдан сақланинг
Умуртқа поғонаси остеохондрозининг олдини олиш мақсадида қуйидаги тавсияларга амал қилиш лозим:
- бир жойда узоқ вақт муқим ўтиришдан сақланинг ва иш оралиғида ўн-ўн беш дақиқа дам олиб, ҳаракатли енгил машқларни бажариб туринг;
- агар узоқ йўлга кетаётганда транспортда тик туришга тўғри келса, қорин мушакларини таранглаштиринг, шунда умуртқа поғонасига оғирлик тушмайди;
- дам олаётганингизда ҳам узоқ вақт гавдангизни эгиб ўтирманг ва уни тик тутиб ўтиришга ҳаракат қилинг;
- тунда ухлайдиган тўшагингиз бироз қаттиқроқ бўлгани маъқул;
- белни елвизакдан, совуқ ва захдан асранг. Изғиринли кунларда белга жунли боғлама (бандаж) ёки сиқиб турувчи мослама (корсет) тақиб юриш фойдалидир.
Умуртқа поғонасини қанчалик эҳтиётласангиз, у сизга шунчалик кўп вақт хизмат қилади ва соғлом бўлишингизни таъминлайди. Унутмангки, остеохондрозни даволашда тўғри овқатланиш ҳам муолажаларнинг фойдалилигини оширишга хизмат қилади. Энг аввало тамаки чекишдан воз кечинг. Чунки никотин умуртқа поғонаси ёнидан ўтган катта-кичик томирларнинг торайишига сабаб бўлади ва натижада умуртқалараро гардиш тўла озиқлана олмайди. Шўр, ўткир таъмли ва қовурилган овқатлар ҳамда аччиқ дамланган чойни чекланган миқдорда истеъмол қилинг. Муолажа олаётганда ялпиз, тоғрайҳон, дўлана, наъматак дамлаб ичиш жуда фойдали ҳисобланади.
Овқатларга лавр барги, шивит, петрушка, қалампирмунчоқ қўшинг, калийга бой мева-сабзавотлар (масалан, туршак, олхўри қоқиси, майиз, шафтоли, ўрик, картошка, карам, бақлажон), шунингдек таркибида магний элементи кўп бўлган маҳсулотлар (соя, сули ва гречиха ёрмалари, буғдой кепаги, бодом, ёнғоқ)ни тез-тез истеъмол қилб туринг.
Бўйин остеохондрозини даволашга ёрдам берадиган махсус машқларни шифокор билан маслаҳатлашган ҳолда уй шароитида бажарсангиз бўлади. Масалан:
- ўтириб ёки тикка турганча бошингизни пастга энгаштириб, иякни кўкракка теккизишга ҳаракат қилинг. Шу билан бирга кўзингиз иложи борича бўйн томонга қарасин. Ростланаётиб нафас олинг, бир зум танаффус қилиб, нафас чиқариб яна бошингизни пастга эгинг. Машқларни шошилмай 10 марта такрорланг;
- тикка туриб пешонангизни деворга тиранг ва 10 15 сония қимирламай деворга бошингизни босинг. Худди шу машқни бошингизнинг гардан, ўнг ва чап қисми билан такрорланг;
- тик турганча бармоқларингизни бошингизни энса қисмига қўйиб, тирсакларни бирлаштиринг. Сўнгра иягингизни билакка теккизишга ҳаракат қилинг. Бармоқларни қимирлатмай билакларни иложи борича тепага кўтаринг. Бўйнингизни чўзган ҳолатда 10 15 сония туринг;
- бурнингизни қалам деб тасаввур қилинг. Ўтирган ҳолда бурун-қалам билан 0 дан 9 гача бўлган рақамларни ва 9 дан 0 гача бўлган сонларни «ёзинг». Бундай машқларни бажариш мувозанатни сақлайдиган вестибуляр аппаратга ҳам фойдали;
- ерга қорнингиз билан ётиб, қўлларингизни тана бўйлаб чўзинг ва кафтларни тепага қаратинг. Бошингиз билан олдинга қаранг. Танани бўш қўйиб бошингизни секин-аста ўнгга қаратинг ва қулоғингиз ерга тегсин. Кейин дастлабки ҳолатга қайтиб, чапга худди шу тариқа буринг. Машқни камида 10 марта қайтаринг.
© Алишер САТТОРОВ,
тиббиёт фанлари доктори.
(Avitsenna.uz сайтидаги мақола қайта чоп этилди)
Остеохондроз қийнаяптими? Даволаймиз! - Darakchi
Авваллари остеохондроз, асосан, қирқ ёшдан ошган кишиларда кузатилган бўлса, бугун ўттиз яшарлар ҳам бўйин, бел ва кўкрак соҳасидаги оғриқлардан тез-тез шикоят қилишининг гувоҳи бўлаяпмиз.
Остеохондроз қандай касаллик эканлигини биласизми? Бу ҳақда олий тоифали шифокор, невролог Муҳаббат Насуллаева маълумот беради.
Тиббий луғат
Остеохондроз – бу умуртқа поғонаси хасталиги бўлиб, умуртқалараро дискларнинг деформацияси (шакл ўзгариши), қисқариши, эластиклик хусусиятининг камайиши сабабли юзага келади. Касаллик, асосан, бўйин, кўкрак, бел ва думғаза суякларида кузатилади. Умуртқа поғонаси орасидаги умуртқалараро дисклар суякнинг эгилувчанлиги, ҳаракатланиши ва амортизациясини таъминлайди.
Қаердан пайдо бўлади?
Остеохондрознинг бирламчи ва иккиламчи кўринишлари бор:
- Бирламчи остеохондроз ёшга мойил ўзгаришлар билан кечиб, дискларда дегенератив ўзгаришлар юзага келиши билан кузатилади. Бунда диск суюқлиги ва озуқаси камаяди.
- Иккиламчи остеохондроз эса умуртқа поғонасидаги шикастланишлар, юқумли касаллик билан оғриш ҳамда ҳаддан ташқари жисмоний зўриқиш ҳолатлари сабаб пайдо бўлади.
“Вой, жоним!..”
Қайси умуртқа суяклари ҳаракатчан бўлса, ўша ерда хасталик келиб чиқиши эҳтимоли кўпроқдир. Айниқса, бел-думғаза ва бўйин соҳасида остеохондроз кўп кузатилади.
- Бўйин-кўкрак остеохондрози – асосан, икки курак соҳасида оғриқ бўлиши, қўлларнинг увишиши, бўйинни ён тарафга ҳаракатлантирганда оғриқ қўзғалиши, чуқур нафас олганда ва қаттиқ йўталганда кўкрак қафасида оғриқ кучайиши билан кузатилади. Оғриқ қўзғалган вақт кўкракдан қўлтиқ соҳасига ҳам тарқалиб боради. Бу хасталик узоқ муддат бир хил ҳолатда ўтириб ишлайдиганлар орасида кенг тарқалганлиги билан фарқланади.
- Бел-думғаза остеохондрози – эрталаб уйқудан уйғонилган вақтда белнинг “қотиб” қолиши, ҳаракатланиш оғриқли кечиши, оғриқ зўрайганида белдан думба соҳасига ўтиб, оёқнинг ташқи ва орқа томонига тарқалиб, болдиргача чўзилиши билан кузатилади. Касалликнинг бу тури аксарият ҳолларда оғир жисмоний меҳнат билан шуғулланувчиларда кўпроқ учрайди.
Кимга мурожаат қилиш лозим?
Остеохондроз касаллигига ташхис қўйишда невролог ва вертебролог шифокорлар кўригидан ўтилади. Бунда умуртқа поғонаси суякларининг умумий ҳолати ўраганилиб, рентген, магнит-резонанс томографияси текширувлари буюрилади. Остеохондроз сабабли бош мияга борувчи томирлар бўйиндан сиқиб қўйилган бўлса, доплерография текширувига ҳам йўлланма берилиши мумкин.
Соғайиш мумкин!
Шифокор кўрсатмаси ҳамда таҳлил натижаларига кўра, касаллик ҳолати аниқланиб, тегишли муолажа тури танланади. Булар оғриқни қолдирувчи, яллиғланишга қарши дори-дармонлар, физиотерапия муолажалари ҳамда даволаш гимнастикаси кўринишида амалга оширилади. Оғриқ хуруж қилган вақт иситиш муолажалари, иссиқ ванна, уқалаш ҳаракатларини бажариш тавсия этилмайди. Бу оғриқни зўрайтириши мумкин. Бундай пайтда ҳаракатни чеклаш ва қаттиқ ўринда ётиш керак.
Соғлом бўлай, десангиз...
Ҳар кунги бадантарбия машқларини канда қилманг. Эрталаб 15-20 дақиқалик жисмоний машқлар учун вақтингизни аямасангиз, турли муаммолардан холи бўласиз. Қолаверса, сувда сузиш машғулоти ҳам умуртқа поғонаси қийшайишининг олдини олиши билан эътиборлидир. У, айниқса, аёллар учун кўпроқ тавсия этилади. Шу билан бирга рақс ҳаракатларини бажариш ҳам катта наф беради. Кун давомида камҳаракатлилик ва бир жойда узоқ ҳаракатсиз ўтиришдан сақланинг.
Бу муҳим!
Остеохондрозга бефарқ бўлиб, муолажаларни охирига етказмай, яхши даволанмасангиз, бу диск чуррасининг ривожланишига олиб келиши мумкин.
Самира Улуғбекова
Остеохондрозни даволаш мумкинми?
Остеохондрозни даволаш мумкинми?
- Подробности
- Категория: Саломатлик
- Дата публикации
Остеохондроз бу – умуртқанинг кемирчак тўқималарида: умуртқа дисклари, бўғимлар ва пайчаларда ёшга оид ўзгаришлар комплекси. Бундай ўзгаришлар шунингдек, организмаги барча бўғинларида ҳам вужудга келади ва бу, биринчи навбатда, қариш ҳақида далолат беради. Бу «касалликдан» деярли бутун ер шари аҳолиси азият чекади. Асосий фарқлар – касалланиш соҳаси, аломатлар ифодаланиши, дискларнинг шикастланиш даражаси ва иш лаёқатининг йўқотилишидир.
Остеохондроз, эҳтимол, ёш билан боғлиқ мослашувчанлик йўқотишидан ташқари ўз-ўзидан белгиларга эга эмас. Аломатлар қаттиқ совқотиш, қаттиқ толиқиш, омадсиз тана ҳаракатлари ёки ҳатто стресс билан боғлиқ равишда юзага келадиган шикастланиш ёки яллиғланишда пайдо бўлади. Диск жароҳатланиши турли кўринишда бўлиши мумкин: унинг баландлиги бироз пасайишидан асаб илдизлари ва томирлар сиқиб туриши мумкин бўлган чурра ҳосил бўлишигача. Аломатлар турлича бўлади: белдаги енгил оғриқ ва қўл-оёқ увушиб қолишидан ички органлари функциялари бузилган ҳолда чидаб бўлмаас оғриқларгача. Диск шикастланиши биринчи даражаси доим ҳам аломатлар ифодаланишга мос келмайди: баъзида дисклар ва кемирчак сезиларли лат ейишида одам ўзини нормал ҳис қилади ва ҳатто касаллик ҳақида шубҳа ҳам қилмайди, баъзида эса енгил шикастланиш ҳам кучли оғриқлар чақиради ва беморни бир неча ойга иш лаёқатидан маҳрум қилади. Оғриқнинг акс этиш даражаси жараённинг ўтиб кетганлигидан кўра кўпроқ тўқималар яллиғланиш ва шишиш ҳажмига боғлиқ бўлади.
Кучли оғриқ юзага келганда ва оғриқсизлантирувчи таблеткалар ёрдам бермай қўйганида одам одатда шифокорга мурожаат қилади ва комплексли даволанади, бу яллиғланишга қарши препаратлар, қон-томир воситалари, витаминлар, шунингдек, массаж ва физиотерапевтик даволаш усулларидан иборат бўлади. Тўғри танланган даволашда, соғлом турмуш тарзида ва мос келадиган жисмоний бкламаларда остеохондроз ҳақида узоқ муддатга ёддан чиқариш ва ўзини соғлом ҳис қилиш мумкин. Бироқ агар ҳеч нарса безовта килмай қўйган пайтда текширувдан ўтиб, компьютер томографияси қилдирилса – касаллик ҳеч қаёққа йўқолмаганлиги аниқланади. Эҳтимол, таққослаш натижасида яллиғланиш ва шишиш кичрайиши, умуртқалараро дисклар ҳолати барқарорлашувини аниқлаш мумкин бўлар, лекин пайдо бўлиб улгурган остеохондроз ва умуртқалараро чурранинг тўлиқ йўқолишини эмас.
Худди шу фикр ҳижома билан даволашга ҳам тегишли. Яллиғланиш ўчоғидан қон олдириш шишишни йўқотади, таранглашган мушакларни юмшатади, исталган шикастланишларда регенерация жараёнини ишга туширади. Лекин тез-тез учрайдиган қон олдириш остеохондрозни даволайди деган фикрга зид равишда бундай ҳолат рўй бермайди. Албатта, ҳижома – бир талай таблеткалар ва инъекцияларга, узоқ вақт касалхонада ётишга ажойиб муқобил вариант. Атиги бир нечта процедура барча санаб ўтилган даволаш усулларининг (укол, таблетка, массаж, физиотерапия) ўрнини босади, «соғайиш» ҳам тезроқ рўй беради. Бироқ агар киши умуртқа поғонаси учун элементар эҳтиёткорлик қоидаларига риоя қилмаса, касаллик тез орада қайтади ва такрорий даволаниш курси талаб этилади.
Касаллик ўзини намоён этмаслиги учун меҳнат гигиенаси элементар қоидаларига риоя қилиш лозим: белни эгилган ҳолда ростлаб оғирлик кўтармаслик (фақат оёқларни кериб, турган ҳолда), бел ва оёқларни музлатмаслик, узоқ вақт битта ҳолатда ўтирмаслик, бел мушакларини махсус машқлар ва сузиш орқали мстаҳкамлашга уриниш. Оғриқ юзага келганда ҳижома, рукъя, қиздирувчи суркама мойли яллиғланищга қарши воситалар ёки уларнинг ҳаммаси биргаликда бўлишидан қатъи назар, имкон қадар тезроқ даволанишни бошлаш лозим: ўз вақтида даволаниш тезроқ тикланишга, яллиғланишнинг чуқур илдиз отиши ва сурункали бўлишига имкон бермасликка хизмат қилади.
Остеохондроз ўз-ўзидан касаллик эмаслиги, балки умуртқа поғонасининг ёшга оид хусусияти эканлиги сабабли қандай усул танланмасин, тўлиқ даволанишни кутмаслик керак. Ахир қаришдан бошқа ҳамма касалликка даво борлиги маълум. Лкин шунга қарамай, умуртқа поғонаси имкон қадар узоқ муддат давомида соғлом ва эгилувчан бўлиши, оғримаслиги ўзимизнинг қўлимизда.
Зулфия Хайрутдинова
Абу Муслим таржимаси
Остеохондроз хуруж қилса: мутахассис маслаҳат беради
Бугунги кунда сайёрамизнинг 85 фоиздан кўпроқ аҳолиси умуртқа поғонаси остеохондрози касаллигидан азоб чекади. Айниқса, Япония, Швеция, Буюк Британия, Чехия каби давлатларда ушбу касаллик асоратлари сабабли ногиронлар сони анча ортган. Беморларнинг аксарияти умуртқа поғоналари орасидаги гардиш (диск)нинг емирилиши касаллигига чалинган. Тиббиёт соҳасида вертебрология йўналиши пайдо бўлиши билан ушбу хасталикни самарали даволаш усуллари топилди. Юртимизда ҳам остеохондрозни самарали даволаш бўйича вертебрология илмий-амалий марказлари фаолият юритмоқда.
Умуртқа поғоналари орасидаги гардишнинг лат ейиши натижасида беморда кучли оғриқ пайдо бўлади. Оғир юк кўтариш ёки белнинг яллиғланиши натижасида унинг фаолияти издан чиқа боради. Шунингдек, умуртқа поғонаси канали ичидан орқа мияга ўтадиган тирқишнинг торайиб қолиши ва бошқа яллиғланишлар таъсирида ҳосил бўлган шишлар белда кучли оғриқни келтириб чиқаради.
Умуртқа поғонасининг кўкрак, бел ва думғаза атрофи ҳамда бўйин остеохондрозлар фарқланади.
Кўкрак остеохондрози жуда суст оғриқлар билан кечиб, беморни кўп безовта қилмайди. Лекин ўз вақтида бартараф этилмаса, бошқа касалликларга сабаб бўлиши мумкин. Беморлар кўп вақт ўт-тош хасталикларидан даволанади, лекин, синчиклаб текшириб кўрилса, бу касалликка "туртки" берган айнан кўкрак остеохондрози бўлиб чиқади.
Хўш, бу касалликни беморнинг ўзи ҳам аниқлаши мумкинми? Агар чуқур нафас олганда кўкракда оғриқ сезилса, ўнг қўлни кўтарганда қўлтиқ ёки қовурғаларда ноқулайликлар вужудга келса ёки беморга кўкрак остида босилиш, қисилиш ҳислари юз бераётгандай туюлса, дарҳол шифокорга кўриниши шарт.
Умуртқа поғонасининг бел ва думғаза остеохондрози кўпинча меъёридан ортиқ юк кўтариш, қалтис ҳаракат қилиш натижасида юзага келади. Белдаги умуртқалараро тешикдан чиқувчи асаб томирлари қисилиб, қаттиқ оғриқ пайдо бўлади. Хуруж пайтида оғриқ бутун танага ёйилиб, ҳатто беморнинг товони ҳам оғрий бошлайди. Оғриқнинг тез-тез кучайиб туришидан чўчиб, бемор букчайиб юришга мажбур бўлади. Доимо букчайиб юравериш эса жигар, ўт, ўпка, юрак ва бошқа ички аъзоларнинг фаолиятига салбий таъсир кўрсатади. Бундан ташқари, бора-бора умуртқа поғонаси қийшайиб қолиши мумкин.
Остехондроз икки усулда - дори-дармон ёки жарроҳлик йўли билан даволанади. Ноинвазив усулида даволанганда беморнинг умуртқа поғонаси чўзилади. Шунингдек, даволаш жисмоний бадантарбия машқлари ва уқалаш муолажаси билан ҳам бажарилади. Оғриққа қарши дори-дармонлар тавсия этилади. Белга парафин, электрофарез, диадинамик ток қўйилиши, шунингдек, родон сувли ванна қабул қилиш ҳам фойда беради.
Бўйин остеохондрозида асаб илдизчаларида оғриқлар нервнинг ўткир яллиғланиши, елкада пайдо бўладиган оғриқ ҳамда бўйин радикулити кузатилади. Елка ва бўйин атрофи оғрийди, ҳаракатланганда оғриқ кучаяди, шунингдек, қўлда чумоли ўрмалагандек бўлади. Бўйинни уёқ ва бу ёққа буриш чоғида қисирлаш эшитилади. Қўл панжаларида совуқлик ва увишиш сезилади, кўкрак, айниқса, юракда оғриқ бўлиши мумкин. Оғриқ умуртқалардаги нерв толаларининг қисилиши туфайли содир бўлиб, бўйин, елка ва қўлга тарқалади. Баъзан оғриқ енгил даражада, худди "ток урган"дек бўлиши ҳам мумкин. Йўталганда, қўлни қимирлатганда, бўйинни ён тарафга бурганда зўраяди. Спинал синдром эса умуртқадаги диск чурраси билан боғлиқ ҳолда кечади. Чунки диск чурраси орқа мияни қисиб қўяди. Оқибатда беморда сезгининг бузилиши, қўл-оёқлар фалажланиши, қувватсизлик рўй беради. Бу дард аёллардан кўра эркакларда кўпроқ, айниқса, 50 ёшдан ошган кишиларда кузатилади. Аслида бу синдромни "бўйин стенокардияси" дейиш мумкин, чунки бунда бемор бошини бурганида, қўлини юқорига кўтарганда ёки акса урганида юрак соҳасидаги оғриқ кучаяди, хуруж эса 1,5 - 2 соатча давом этади.
Уқалаш ва даволаш машқлари эса бўйин-елка соҳасида қон айланишини яхшилаб, мушаклар тонусини меъёрга келтиради. Бунда касаллик анча енгил кечади ва беморни ортиқча безовта қилмайди. Физиотерапия усуллари жуда фойдали, бундай даво муолажалари поликлиника шароитида ҳам амалга оширилади. Агарда бемор бош миясида қон айланиши бузилиши, орқа мия қисилиши, қўл-оёқлар фалажланиши ҳолатларида жарроҳлик амалиёти қўлланади.
Абдуваҳоб ҚАРШИЕВ, республика ихтисослаштирилган травматология ва ортопедия илмий-амалий тиббиёт маркази вилоят филиали бўлим бошлиғи.
Osteoxondroz davolash - DAVOLASH
Наъматак — остеохондроз кушандаси
Кўпгина кишилар бўғимларида йиғилиб азоб берувчи тузлардан — остеохондроздан шикоят қиладилар. Албатта, табиб табиб эмас, бошидан ўтган табиб, деганларидек, бу дардни бошидан кечирганлар, шифо излаб қандай муолажаларни қўлламайди, дейсиз?
Баъзилар остеохондроз азобига .қарши моддалар алмашинувини яхшилаш учун кўпроқ витаминлар қабул қилади, турли машқларни бажаради, врачларнинг ҳар хил кўрсатмаларига риоя қилади ва хоказо.
Сизнинг эътиборингизга остеохондроз асоси — организмда туз йиғилиши азобларини тортиб, унга қарши восита топа билган бир беморнинг даволаниш усулларини ҳавола қиламиз, фойдаси тегса ажабмас:
100 грамм қуритиб майдаланган наъматак илдизига 0.5 литр ароқ қуйилади, 3 хафта қоронғу жойда сақланади, вақти-вақти билан шиша ичидаги силкитиб турилади.
Кунига 4-5 марта 25-30 томчидан ичиб турилади. Ушбу настойка (дамлама) ҳар баҳор ва кузда 4-5 хафта мобайнида ичиб турилса, нафақат туз йиғилишига қарши фойда берибгина қолмай, балки юрак ва бошқа ички органларнинг фаолиятини яхшилайди.
(Visited 3 709 times, 1 visits today)
Остеохондроз умуртқа чуррасига олиб келади
Ички аъзоларнинг ўзи жойлашиб турган бўшлиқдан шу бўшлиқ деворидаги нуқсонлар туфайли ташқарига туртиб чиқишидан содир бўладиган касалликка чурра (грижа) дейилади. Чурралар аксарият ҳолларда қорин бўшлиғи, плевра, кўкрак, чов-ёрғоқ соҳаларида туғма ва орттирилган тарзда учрайди. Бугунги кунда умутрқалараро диск чурраси ҳам турли ёшдагилар ўртасида кўп учраши кузатилмоқда. Хўш, умуртқа чурраси нима сабабдан келиб чиқади?
Ушбу саволларга жавоб топиш учун олий тоифали жарроҳ, тиббиёт фанлари номзоди Отабой Мадаминовга мурожаат этдик.
Остеохондроз асорати остида
Кўп ҳолларда 35-40 ёшдан ошган кишиларда умуртқалар оралиғидаги тоғайнинг қайишқоқлиги камая боради. Негаки ёш ўтгани сайин тана қуруқлашиб умуртқалар ҳам суюқликка эҳтиёж сезади. Айнан шу вақтда умуртқа суяклари бир-бирига тегишининг олдини оладиган суюқлик озайиб, тоғайлар нозиклашади.
Умуртқа дискининг қуриши ва эластиклиги (қайишқоқлиги) нинг йўқолиши туфайли остеохондроз касаллиги пайдо бўлади. Бу эса бора-бора умуртқа диск чурралари ривожланишига имкон яратади.
Аслида умуртқа поғонасини умуртқа суяклари ва умуртқалараро дисклар ташкил этади. Умуртқанинг ҳаракатчанлигини умуртқалараро диск бажаради. Йиллар давомида оғир жисмоний меҳнат қилиш, мунтазам оғир юк кўтариш, бир хил ҳолатда қимирламасдан ўтириш оқибатида бу дисклар зўриқади ва уларда дегенератив ўзгаришлар юзага келади. Натижада умуртқа дискларининг фиброз халқаларида ёриқлар пайдо бўлади. Умуртқа дисклари ичидаги пульпоз (умуртқа ҳаракатларини таъминловчи ядро) шу ёриқлар орқали умуртқа канали томонга силжий бошлайди. Ёриқдан чиқиб келган мана шу диск ҳосиласи умуртқалараро диск чуррасидир.
Умуртқа чуррасининг олдини олиш учун бир жойда узоқ вақт қимирламай ўтириш, доимо оғир юк кўтариш, гавдани нотўғри тутиш (ёки эгилиб юриш) оқибатида келиб чиқадиган остеохондрозни ўз вақтида даволаш зарур бўлади.
Чаноқда сезувчанлик йўқолади
Агар беморнинг бўйин соҳасида мунтазам оғриқ бўлса ва у қўлларга тарқалса, шунингдек, томир тортишиши, бош оғриши ва айланиши рўй берса бўйин умуртқаси дискида чурра борлигидан дарак беради.
Белдаги доимий оғриқ оёқларга тарқалганда эса умуртқа дискининг чурраси кузатилади.
Чурра касаллиги ривожланиб кетганда бемор ён томонга қийшайиб юролмай қолади, кейинчалик чурра умуртқа каналига силжиб орқа мия ва асаб толаларини эзиб қўяди. Бунинг натижасида бемор вазн йўқотади, тери қуруқлашади, доим асабийлашади. Ҳатто унинг белидан пастки аъзоларда (айниқса чаноқ соҳасида) сезувчанлик йўқолиши ҳам мумкин. Охир-оқибат пешоб ва ич келишининг бошқарилиши издан чиқади.
Умуртқа диски чуррасининг илк аломатлари сезилгандаёқ мутахассис кўмагида даволаниш зарур. Акс ҳолда чурра оғир оқибатларга олиб келади.
АНИҚЛАШ ВА ДАВОЛАШ
- Умуртқалараро диск чурраси аввало магнит резонансли томография текшируви аниқланади ва шундан сўнг муолажа белгиланади. Консерватив даво қилинганда дори-дармонлар ёки физиотерапия муолажалари ёрдамида чурра бор жойга махсус дори суюқликлари юборилади, витамин терапия ва мануал терапия қўлланилади, касалликнинг оғир-енгиллик даражасига қараб умуртқани махсус асбобда “тортиш” усули амалга оширилади.
- Бордию консерватив даво ёрдам бермаса, жарроҳлик муолажаси бажарилади. Бунда орқа мия ва нерв илдизларини эзиб қўйган диск чурраси кесиб олиб ташланади.
- Беморлар касаллик ривожланиб кетмаслиги учун ўзларини эҳтиёт қилишлари зарур. Айниқса оғир юк кўтариш, бир жойда узоқ вақт тик туриш ёки ўтириш, семириб кетишдан сақланишлари керак.
- Умуртқа чурраси бор кишилар тез-тез шифокор билан маслаҳатлашиб унинг кўрсатмаларига амал қилишлари тавсия этилади. Чунки баъзан бемор умуртқа чурралари ривожланиб кетаётганлигини сезмай қолиши ҳам мумкин. Бу эса даволашни қийинлаштириб оғир асоратлар келтириб чиқаради.
Остеоксондроз qanday касаллик - Avitsenna.uz
Остеоксондроз - умуртка пог‘онаси касаллигидир. Халк тилида уни бо'г'имлар орасига туз йиг'илиши касаллиги деб хам аташади. Biz ko‘pincha bel-dumg‘aza va bo‘yin umurtqalari osteoxondrozi, degan tashxislarni ko‘p uchratamiz.
Sabablari nima? Остеоксондроз, асосан, 40 ёшдан ошганларда коп учрайди. Одам кариган сайин остеоксондроз билан касалланиш коаиб бораверади. Biroq og‘ir jismoniy mehnat qiladiganlar va umurtqa pog‘onasi jaroxatlarida bu kasallik yosh tanlamaydi.Джисмоний машинлар ва спорт билан умуман шуг'улланмайдиганлар ветчина остеоксондрозга мойил боалишади.
Belgilari qanday? Osteoxondroz, ko‘pincha, og‘riqlar bilan namoyon bo‘ladi. Бел-думгаза сохаси остеоксондрозида бельда о'тирганда-турганда хам ог'рик пайдо бо'лаверади, улар санчувчи, куйдирувчи ва ачиштирувчи хусусиятга эга бо'лади. Ушбу ог'риклар ойокнинг орка-йон юзаси бо'илаб таркалади. Баази оплакивает бели кийшайиб колади.
Бо'йин умурткалари остеоксондрозида ог'риклар бо'йин-энса сохасида пайдо бо'либ, елка ва ко'лларга таркайди.Бемор бо'инини турли томонларга бурганда, йелкаси йоки ко'лларини ко'тарганда ог'риклар пайдо бо'лади йоки кучайади Бо'йин умурткалари остеоксондрози кучлирок намоён бо'лса, бош мия томон йо'налган кон томирлар эзилиб бош айланишлар ва чайкалиб юришларни юзага келтириши мумкин.
Остеоксондроз диск churrasiga olib keladimi, deb so‘rashadi. Умуман ольганда диск чуррасининг асосий сабабчиси - бу остеоксондроз. Biroq negadir oddiy osteoxondrozni disk churrasi deb davolash holatlari ko‘p uchramoqda.Бундай ташислардан аксарият беморлар хавотирга тушмокда, ба'зилари эса операция йо'лини танлашмокда. Beldagi oddiy radikulit yoki osteoxondroz sababli paydo bo‘lgan og‘riqlarni darrov disk churrasi bilan bog‘lash kerak emas. MRT da aniqlangan kichik hajmdagi disk churralari ham xavfli emas. Бемор сузишга катнаса, умурткани чиниктирувчи макссус машкларни баджарса, текис ва равон джойда йоца, турникда тортилиб турса, бу холатлар тез о'тиб кетади. Огрик кучсиз бо'лса радикулит, кучли бо'лса - диск чурраси, деб хисоблаш хам ното'г'ри.Чунки белни букчайтириб ко'ювчи кучли ог'риклар радикулит ва остеоксондрозда хам учрайди.
Tashxis qanday qo‘yiladi? Osteoxondroz tashxisi rentgen orqali bemalol qo‘yiladi. Агаровый диск churrasiga gumon qilinsagina, KT yoki MRT tekshiruvi o‘tkaziladi. Negadir rentgen tekshiruviga keluvchilar soni kamayib, KT va MRT tekshiruviga keluvchilar soni ortib bormoqda. Аслида акси боелиши керак. Чунки диск чурраси умуртка остеоксондрозига караганда иуда кам учрайди.Вахоланки, остеоксондроз КТ ва МРТ га Караганда, рентгенда иуда йакши аникланади. Buni hamma vrachlar bilishadi. Шундай экан беморларимиз врачлар ко'рсатмасига кулок тутиши, келди-келмади киммат текширувларга рудзю qo‘йаверишлари йаксши емас. Диагностика маркизлари ветчина врачлар тавсияси бо'лмаса, беморларни турли текширувларга олмасликлари керак! Мужчины «Бош мия касаллиги бор» деб гумон килинган 300 та MRT ксулосасини тахлил килиб чикдим. Афсуки, 63 ta MRT tekshiruvi haqiqatga to‘g‘ri keldi, xolos.Qolgan 237 ta holatda MRT xulosalari norma bo‘lib chiqdi. Шунча сарсонгарчилик, шунча бехуда сарфланган пул!
Davolash qanday olib boriladi? Шуни унутмангки, остеоксондрозни дори-дармонлар билан эмас, балки турли хил машлар, физиотерапевтик муоладжалар ва дам олиш сихатгохларида отказиладиган оддий даволаш тадбирлари билолаш бемалумол. Дори-дармонлар факат огърикни колдириш учун цилинади.
Проф. Ибодуллаев З.Р.
«Асаб ва рухият» китоби.
Mavuzga aloqador maqola:
Фойдали maqolalarni Telegram каналимизда кузатиб скучно!
Юкланмокда ...
.Остеохондрозы: типы, симптомы и причины
Остеохондроз - это семейство заболеваний, влияющих на рост костей у детей и подростков. Часто причиной является нарушение кровоснабжения суставов.
Хотя некоторые болезни в этой семье могут поражать пожилых людей, они чаще всего поражают детей и подростков, кости которых все еще растут.
Остеохондрозы могут вызывать боль и приводить к инвалидности.
К остеохондрозам относится ряд заболеваний.Они влияют на разные части вашего тела. Обычно они группируются в одну из трех категорий в зависимости от места их возникновения. Они могут быть суставными, физическими или несуставными.
Заболевания суставов
Заболевания суставов возникают в областях суставов и включают:
- Болезнь Легга-Кальве-Пертеса, поражающая бедро
- Болезнь Паннера, поражающая локоть
- Болезнь Фриберга или инфаркт Фриберга, поражающий второй палец ноги
- Болезнь Келера, которая поражает стопу
Болезнь Физеала
Основным заболеванием физики является болезнь Шейерманна, или ювенильный кифоз.Это состояние влияет на межпозвонковые суставы позвоночника. Это суставы между костями позвоночника.
Несуставное заболевание
Несуставное заболевание может поражать любую часть вашего скелета. Наиболее частым несуставным заболеванием является болезнь Осгуда-Шлаттера, поражающая колено.
Болезнь Осгуда-Шлаттера вызывает раздражение пластинки роста в области бугристости большеберцовой кости, которая является верхней частью вашей большеберцовой кости, прямо под коленом. Болезнь Севера, поражающая пяточку, - еще один вид несуставного остеохондроза.
Рассекающий остеохондрит - еще одна форма остеохондроза. Это происходит, когда небольшие кусочки хряща и кости смещаются в суставе из-за отсутствия кровотока. Это может произойти в любой части вашего тела и чаще всего встречается в колене.
Хотя в некоторых случаях остеохондроз может возникнуть и зажить без вашего ведома, наиболее частым симптомом является боль в области пораженного сустава. Боль может возникать из-за физической активности или давления на эту область.
Другие симптомы могут включать:
- опухоль
- болезненность
- трещина в суставе
- блокировка сустава
- слабость сустава
- жесткость сустава
- неспособность полностью выпрямить пораженную конечность
Остеохондроз не имеет единственной известной причины .
Общие факторы включают напряжение костей, снижение кровоснабжения пораженного участка и травму кости. Остеохондрозы также могут возникать в результате занятий спортом и спортивных травм.
Остеохондроз почти всегда встречается у детей и подростков примерно до 20 лет. У детей, которые занимаются спортом, выше вероятность развития остеохондроза. Это чаще встречается у мальчиков, что может быть связано с тем, что мальчики более подвержены риску травм, чем девочки.
Врачи легко диагностируют остеохондроз с помощью рентгеновских лучей.Существует ряд методов лечения остеохондроза, в том числе следующие:
- Врачи часто рекомендуют отдыхать на той области тела, где ощущается боль.
- Иногда можно использовать бандаж или гипс.
- При некоторых типах остеохондроза упражнения и растяжки могут помочь укрепить мышцы и сухожилия вокруг пораженного сустава.
- В редких случаях рассекающего остеохондрита может потребоваться хирургическое вмешательство для удаления проблемных костных фрагментов.
Ваш прогноз может варьироваться в зависимости от того, какой у вас тип остеохондроза.Остеохондрозы часто заживают без лечения или с небольшой помощью брекетов или гипсовой повязки. Они часто заживают без лечения в течение нескольких недель или нескольких месяцев после возникновения.
.Osteocondrosis - Wikipedia, la enciclopedia libre
Las osteocondrosis son una familia de enfermedades ortopédicas que se produn en niños y animales que crecen con rapidez, en especial cerdos, pollos, cabaltes y perros de rades.
Etiopatogenia [редактор]
Se caracterizan por la interrupción del aporte sanguíneo al hueso, o bien una deficiencia en este aporte conpecto a las exigencias del hueso en rápido crecimiento. [1] Esto se producte en specific en algunas epífisis óseas, lo que viene seguido por necrosis ósea y posteriormente por una curación por medio de un nuevo crecimiento óseo, [2] pero que debido a la comoa anó se ha producido da lugar a deformidades secuelares y otros issues. Las concuencias no son especialmente graves si el trastorno se producti en apófisis extraarticulares, [1] pero cuando afecta hueso que está en el interior de una articulación la deformidad quede la convierte en una articulación están incongo. incapacidad grave, además de una muy posible aparición temprana de artrosis. [3]
Дифференциальная диагностика [редактор]
A pesar de que en la práctica clínica se emplea muy extendidamente para referirse a las osteocondrosis el término osteocondritis, desde el punto de vista académico conviene entender por estas últimas únicamentes com las reconocondritis. Las osteocondritis discantes compare el mecanismo causal de las osteocondrosis, (el проблема де апорте сосудистой дуранте эль Crecimiento), pero son peculiares, en cuanto a su comportamiento clínico, ya que su Concecuencia más frecuente es que la zona de del hues resto de la epífisis y desprenderse, dando lugar a cuerpos libres intraarticulares, (también conocidos como ratones articulares) que dan lugar a bloqueos articulares y issuesas mecánicos varios.
Por otro lado, también se tienden a encuadrar en el término osteocondrosis las epifisitis y las apofisitis por tracción. Sin embargo estas últimas suelen ser extraarticulares, (con lo cual no provocan problemas de congruencia articular), y en su etiología o causa, el component de déficit vascular juega un papel menor, siendo más importante el component traumático. [1]
Clasificación de Siffert [4] [editar]
Остеокондроз суставов [редактировать]
Afectación primaria de los cartílagos articular y epifisario [editar]
Afectación secundaria, como conscuencia de necrosis avascular del hueso subyacente [editar]
Necrosis por estiramiento o apofisitis de tracción [редактировать]
Osteocondrosis fisarias [редактировать]
Список литературы [редактор]
Библиография [редактор]
- С.Терри Канале: Оперативная ортопедия Кэмпбелла, 9-е. изд., 1998
- Стюарт Л. Вайнштейн и др.: Ортопедия Турека, Принципы и их применение, 5-е изд., 1994 г.
Enlaces externos [editar]
.Бекстерев касаллиги турлари, даволаш усуллари - Avitsenna.uz
Umurtqa pog‘onasi va bo‘g‘imlarning surunkali autoimmun yallig‘lanishi Bexterev kasalligi deyilib, объединяющая клинику alomatlari nevrolog rus olimi Владимир Бекстерев томонидан илk bor batafsil bayon etilgan. Шу бой бу касаллик олим номи билан аталади.
Kasallik irsiy xarakterga ega. Asosan 15-30 yoshlilar o‘rtasida kuzatiladi va erkaklarda ayollarga nisbatan ko‘proq uchraydi. Бунда умуртка пог'онасинин бел-думгаза кисми, со'нгра ко'крак ва бо'йин хамда камрок холларда бошка бо'г'имлар зарарланади.
Анкилоз - боогим суякларининг котиши
Бекстерев касаллиги умурткалараро бо'г'им, пайлар, бойламлар, бо'г'имлар ва бо'г'имларни о'раб турувчи капсулаларнинг йаллиг'ланиши ва суяк то'кимасининг о'згаришлари билан кечади. Бо'г'им ва то 'кималарнинг сурункали тарзда бир-бирига йаллиг'ланиб йопишиши окибатида умуртка пог'онаси суйакларин котиши (анкилоз) ро'у беради.
Утренний бутун умри давомида аста-секинлик билан ривойланадиган Бекстерев касаллигида харакат борган сари камайиб, утренний кадди-коматида йойсимон о'згариш (ко'пинча букчайиб юриш берадати).Узок йиллар давомида умуртка пог'онасининг йаллиг'ланиши окибатида комат эгилган холатга келади.
Организация касалликка карши кураш кучи (иммунитети) пасайиши, сурункали дардлар, ичак ва сийдик йо'ли инфексиялари, муртак безларин яллиг'ланиши, грипп ва бошка ролланиш, грипп ва бошка ролланиш, чибактиш ношкат шалятшароул шикасталиш, шикасталиш варайшыл шаровиш, шикасталиш ватарыш, шикасталиш, шикасталиш о'йнайди.
Ог'риклар джисмоний харакат вактида камаяди ва тунда, тюнинг иккинчи ярмида кучайади.Ertalablari bel-dumg‘aza qismi qotib turishi, harakatining cheklanishi bezovta qiladi.
Бекстерев касаллиги | Sihat-salomatlik.zn.uzBexterev kasalligining bir necha turlari
Kasallikning boshlang'ich davrida bemorlarni uzoq vaqt davomida bel-dumg'aza sohasi og'riqlari bezovta qiladi, bunda dumg'aza suyagining chanoq suyagi yonbosh qismiga birik'yro' qismradi) .
Bemor ko‘p vaqt tik turganda yoki o‘tirganda belning tez toliqib qolishi ro‘y beradi.Mehnat faoliyati susayib boradi, bemor ozadi. Бел-думгаза сохасидаги огрик думба ва сон йонбош кисми боаилаб пастга таркалиши мамкин.
Марказий турида факат умуртка пог’онаси зарарланади, кайси кисми ко‘прок зарарланишига караб ог ’риклар шу сохани ко ’прок безовта килади. Kasallik bel-dumg‘aza sohasidagi og‘riq bilan boshlanadi.
Коакрак умурткаларинин зарарланишида огрик коакрак кафасида, ковургаларда, тош сохасида бо'лади, коакрак кафаси экскурсиясининг камайиши хисобига нафас олиси кийинлашади.Огрик харакат пайтида, чукур нафас олганда, йо'талганда хам кучайади.
Бо'йин умурткалари зарарланганда беморларни бо'йиндаги ог'рик безовта килади, бо'йин харакати чегараланади, йон-атрофга бутун гавдаси билан каириб карайди. Умуртка погонаси йон мушаклари таранглашган ко'ринишда бо'лади.
Ризомиелик турида умуртка пог'онаси билан бир вакта унга якин бо'лган бо'г'имлар: елка, чанок-сон бо'г'имлари зарарланади. Беморларда елка, чанок-сын бо'г'имларида ог'рик туради.Услышав ко'л харакати чекланиб, о'тириб-туриши гийинлашади, ойог'ини букиш харакати чегараланади.
Periferik turida umurtqa pog‘onasi, tizza, boldir-tovon bo‘g‘imlari zararlanadi. Бунда умуртка пог‘онасида огърик билан бир вактда тизза, болдир-товон бо‘гимларида хам ог ’рик, шиш кузатилади.
Skandinav turida umurtqa pog‘onasi bilan bir vaqtda revmatoid artritga o‘xshash tarzda qo‘l panja bo‘g‘imlari ham zararlanadi. Бунда умуртка пог'онасида ог'рик, ко'л панджа бо'г'имларида хам ог'рик, шиш, эрталабки 30 дакикадан - 2-3 соатгача бо'г'имлар котиши кузатилади.Бундай беморлар ко‘пчилик холларда ревматоид артрит ташхиси асосида даволаниб юришади. Kasallikka rentgenologik tekshirishlar oydinlik kiritadi.
Умуртка пог’онасининг озгаришига караб яна икки тури фарк гилинади, биринчиси - кифотик тури боалиб, у киши гавдасинин егилиб бориши ва букрилик ривожланиши билан характерланади. Иккинчи ригид турида умуртка погонаси тик коаринишда бо льб бемор гавдасинин кеккайган холати билан намойон бо лади. Баази холларда умуртка погонаси, боогимлар билан бир вактда коаз, аорта, буйраклар, юрак-гон томир, ошкозон-ичак, опка-нафас йо'ллари азолари хам зарарланиши мамкин
Muolajani to‘xtatmaslik kerak
Tekshiruvlarda qon tahlilida kamqonlik, ECHT 30-60 мм / с, qadar oshishi qayd etiladi. Rentgenologik tekshiruvda ikki tomonlama sakroileit 2-4 darajasi va umurtqalararo spondiloartrit aniqlanishi Bexterev kasalligi tashhisi qo‘yish uchun butarli asos bo‘la oladi.
Bexterev kasalligiga shubha qilinganda odamda HLA V27 antigeni mavjudligini aniqlash kerak bo‘ladi, ushbu antigenning aniqlanishi bu kasallikka irsiy moyillik borligidan dalolat beradi.Ушбу антиген 80-90% bemorlarda aniqlanadi.
Беморлар бутун умри давомида даволаниб юришлари лозим. Имкон топилса, хар 6 ойда бир маротаба стационар шароитида йотиб муолая олишлари керак. Мунтазам равишда махаллий шароитда ревматолог назоратида бо'лиши ва текширувлардан о'тиб туриши зарур. Озбилармонлик билан даволаниш тавсия этилмайди. Дори воситалари йордамида, jismoniy tarbiya va физиотерапевтик usullardan foydalaniladi. Бу эса касаллик узок давр оралиг'ида ремиссия (тинч холат) да бо'лиши имконини йаратади.
Алохида тавсиялар
- Ог'ир юк котаришдан сакланинг.
- Агар кун бо'й о'тириб ишлашга то'г'ри келса, хар икки соат оралиг'ида о'рнингиздан туриб умурткани характератга келтирувчи йенгил машкарни баджаринг.
- Укслайдиган о'рнингиз иуда юмшок бо'лмасин, такта кароватда йотганингиз макул.
- Эрталаб о'риндан туришдан аввал обдон керинг, гавдангизни шундай чоозингки, умурткаларингиз тортилайотганини оазингиз хам его этинг.
- Qaltis harakat qilishdan, yelvizakda o‘tirishdan va ayniqsa infksion kasalliklarga chalinib qolishdan o‘zingizni asrang.
- Кишда чанг'и учиш, Ёзда сузиш машгулотларини баджариб тьюринг. Умуртка пог'онаси ва бо'г'имлар учун шифокор тавсия этган машкларни мунтазам баджариб юриш фойдали.
© Алишер ХАМРОЕВ,
oliy toifali travmatolog-ortoped, tibbiyot fanlari doktori.
«Сихат-саломатлик» журналы.
Фойдали maqolalarni Telegram каналимизда кузатиб скучно!
Юкланмокда ...
.болаларда талвасалаш касаллиги - Avitsenna.uz
Спазмофилия (спазмофилия) - бу болларни биринчи 6-18 ой хайоти давомида учрайдиган талваса ва спасик талвасаланиш синдроми билан кузатиладиган ва раксит билан боглик бо'лган касалликдыр. Ко‘прок бу касаллик огіл болаларда учрайди. Shuningdek xastalik bahorda ko‘proq kuzatiladi. Спазмофилианинг иккита шакли бо'либ, у яккол ва яширин ко'ринишда бо'лади. Касаллик талвасаланиш, томир тортишиш хуруджи, ларингоспазм, нафас то 'хсташи, хушидан кетиш билан кузатилади.Агар вактида беморга шошилинч тиббий йордам ко'рсатилмаса алохида холатларда бу касаллик мудхиш холатларга хам олиб келиши мумкин. Uzoq muddatli talvasalar markaziy asab tizimining shikastlanishiga va bolani ruhiy rivojlanishdan orqada qolishiga olib keladi. Спазмофилия откир гипокальциемия (кальсий –1,7 ммоль / дан камаиб кетади) сабабли, органмда электролит дисбаланси ва алкалоз вуджудга келганда рои беради. Qonda tezkor, дейарли то 'сатдан D витаминизация faol метаболити микдори ошиб кетганида йоки бундай вазият катта микдорларда D2 йоки D3 витамини кабул килганда, хамда узок муддат ялонг'оч терида радиацияси юга джофилларда боа ультрадиа радиацияси югаджоулхаультрадайа радиацияси югуджуджан боа ультальГипокальсиемия калконсимон безлар фаолияти бузилганда, калсий микдорининг ичхакда со 'рилиши пасайиб кетганда йоки пешоб билан калсийни коп микдорда аджралиши билан хам вуджудга келади. Бундан ташкари, талваса синдроми ко‘пинча болаларда конда магний, натрий, кслоридларни, В1 ва В6 дармондорилари микдори пасайиб кетганда хам ривожланади. Spazmofiliyani yaqqol ko‘rinishida laringospazm, barmoq mushaklari va oyoq mushaklarining tomir tortishishlari, talvasalar bilan farqlanadi.
Ларингоспазмда, оплакивающий товуш чикарувчи тешиклари торайгани сабабли нафас кисилади, сершовкин нафас олиш, ко'кариш, кучли ко'ркиш, муздек тер босиш, хавони йутокиб йутишдиш, кисилади.Ларингоспазм xuruji tugayotganda asta-sekin nafas olish tiklanadi, keyin bola tezda uxlab qoladi. Коаль ва ойок мушакларини томир тортишишларида йелкалар танага йопишиб, бармоклар мушт бо'либ тугилиши - I-IV, V бармоклар букилиб колиши, II ва III коаль бармоклари очилиб колиши (акушер каомлиат симптоми). Коаль ва ойок мушакларини томир тортишишларида (спазмлари) болани кийинтирайотганда, бир неча лахзадан бир неча дакикагача, бир неча соат ва кунларгача кузатилиши мамкин.Ойок кафти ва панджаларда каттик шишлар хам кузатилади. Клонико-тоник талвасалар (эклампсия) спазмофилиани анг кам учрайдиган ва йокимсиз шаклидир. Болада клонико-тоник талвасалар сюрудзи билан бошланиб хамма мушакларнинг тортишишини о'з ичига олади. Мимик мушаклар тортишиши билан бошланиб, ко'л ва ойок томир тортишишларини, нафас кисилиши, нафас ритми бузилишини хам о'з ичига олади. Bunda bola ko‘karishni boshlaydi, hushini yo‘qotadi. Лабларда ко́пик пайдо бо́либ, акслат ва пешоб айралиши кузатилади.Узок кечадиган талвасаларда тана харорати ко‘тарилади. Talvasalar бир неча daqiqadan бир неча soatlargacha kechishi mumkin. Шундай вакта юрак йоки нафас тохсташи мамкин. Бир йошгача бо'лган болаларда клоник талваса тортишишлари, каттарок йошдаги болаларда факат тоник мушак тортишишлари кузатилади. Bolalarning биринчи олти ойлигида эклампсия ларингоспазм билан, иккинчи ярим йиллигида ко‘л ва ойок мушак тортишишлари кузатилади.
Яширин спазмофилияада бола ко‘п безовталанади, ойок титрашлари, даханининг титраши, нафас ритмининг бузилишлари кузатилади.Bunday holatlarda albatta qondagi kalsiy, fosfor, kislotalar va asosi muvozanatini aniqlash lozim. Яширин спазмофилийадаги характерли белгиларидан бири ко'з хамда ва лаб бурчагинин бармок теккизилганда тортишиши билан кузатилади. Qonni биокимёвый текшириш ветчина гипокальциемияни, гиперфосфатемияни ва алкалозни аниклашга йордам беради.
Kasallik profilaktikasi: Raxitning oldini olish, kasallik alomatlari paydo bo‘lganida uni to‘g‘ri davolash zarur. Qonda biokimyoviy ko‘rsatkichlar miqdorini nazorat qilish shart.Шунингдек, бемор болани калсий препаратлари билан о'з вактида даволаш даркор. Bolaning doimo pediatr nazoratida bo‘lishi tavsiya etiladi.
© Феруза НАЗАРОВА.
«Соглом авлод» газеты.
Ушбу маколаларни ветчина:
Bolangizni parvarishlashda ishonchli va foydali maʼlumotlar zarurmi? Мархамат, «Лалу - Оналар мактаби» мобил иловасини хозирок бепул юклаб олинг.
Илова оркали чакалок ва бола ривойланиш календари, фарзандингизни то'гри парваришлаш бо'йича ко'рсатмалар, болларда ко'п кузатиладиган касалликлар хакида маʼлумотлар олишингиз, эмлаш такациниз вьімірсіз, эмлаш так
Фойдали maqolalarni Telegram каналимизда кузатиб скучно!
Юкланмокда ...
.Ревматоид артрит касаллигини даволаш мумкинми? - Avitsenna.uz
Revmatoid artrit - biriktiruvchi to‘qimaning surunkali autoimmun yallig ’lanish kasalligi bo‘lib, asosan bo‘g ’imlarning zo ’rayib boruvchi eroziv poliartriti sifatida namoyon bo‘ladi. Бунинг окибатида боогимнинг тузилиши ва функсияси джиддий талафот коаради. Tez orada bemorlarning mehnat faoliyati pasayib, nogironlik guruhiga chiqishadi. Асосан бу касаллик 20-50 ёшларда, аксарият 75 фоиз айолларда учрайди.Kasallikning birinchi 3 yilida 50 foiz bemorda nogironlik guruhi qayd qilinadi.
Kasallikni keltirib chiqaruvchi sabab hozirgacha aniqlanmagan. Revmatoid artrit kasalligi rivojlanishining asosiy omili bu imm yallig‘lanishdir. Бунда хонда айланиб юрувчи иммун комплекслар бириктирувчи тоакимага чоакиб яллигланиш джарайонини келтириб чикаради.
Revmatoid artri dastlab…
Ревматоид артрининг бошланиши: откир, откир ости ва сурункали. О'ткир даври ко'пинча йошларда кузатилади.Беморларда харорат коаарилиши, боогимларда огърик, умумий холсизлик белгилари билан бошланади. Касалликнинг откир даври бир неча соатдан бир неча кунгача, откир ости даври эса 1-2 хафта давом этади. Бу давр ко‘прок о’рта ёшлиларда, асосан айолларда кузатилади. Бо'г'имларда ог'рик, субфебриль харорат ко'тарилиши билан кечади. Сурункали тури асосан йоши кексаларда коп кузатилади.
Бо'г'имлардаги о'згаришлар аста-секин кучайиб боради ва бир неча ойларга чо'зилади. Огрик характерига караб кучсиз, доимий, эрталаблари кучаювчи, диффуз огриклар фаркланади.Огъриклар мушакларда, пайларда, бойламларда пайдо боалади. Bo‘g ’imlardagi yallig ’lanish protsessi va rentgenologik o‘zgarishlar doimo bir-biriga mos kelmaydi. Ayollarda hayz davrida bo‘g‘imlardagi og‘riqlar kuchayadi. РА касаллигида огрик суткалик ритмга эга. Kasallikda ertalabki karaxtlik asosiy belgilardan biri hisoblanadi, keyingi belgi bo‘g‘imlardagi shish hisoblanadi. Яллиг'ланиш туфайли бо'г'имларда синовиал суюклик йиг'илиши хисобига шиш кузатилади. Касалликда тана харорати доимий ошиши кузатилиб, асосан 37,3-37,5 C бо'лади.Зарарланган бо'г'имларда махаллий харорат ко'тарилиши, касалликнинг эрта боскичларида кечки пайтлари беморларда и увишиши кузатилади. Bu belgi kasallikni organmning barcha joylariga tarqalayotganligini belgilaydi.
Revmatoid artrit kasalligi rivojlanishida autoimmun jarayon asosiy o‘rin tutganligi uchun immunoterapiya muolajalari qo‘llaniladi.
Фойдали maqolalarni Telegram каналимизда кузатиб скучно!
Юкланмокда ...
.